Želiš li?

Hoćeš li da menjamo svet ili bar pogled na njega?
Ne razmišljamo o lošim stvarima i vestima.
Da li je i tebi dosta toga svega?

Želiš li da odemo negde gde nas niko pronaći neće?
Negde gde sve zavisi samo od nas.
Tamo daleko gde cvetovi rastu u obliku sreće.

Nedostaju li i tebi bezbrižna i mirna jutra?
Buđenje kraj onoga koga svim srcem voliš.
Hajde sa mnom ako veruješ u bolje sutra?

Možeš li skupiti hrabrosti dovoljno za taj korak?
Da ostavimo sve loše daleko iza sebe.
Dozvoli mi da ti pokažem da život ne mora biti tako gorak.

Imaš li u sebi još one ludosti iz mladosti?
Ono nešto što si najviše volela kod sebe.
Znam da imaš to, znam i da ti fali i sreće i radosti.

Da li si ikad pomišljala da odeš na sveta kraj?
Daleko, što dalje od zlobe i ljudi.
Hajde da stvorimo negde taj naš mali raj?

Veruješ li u ljubav, onu pravu, iskrenu i večnu?
Seti se ako možeš pa mi ovo kaži.
Kada su te poslednji put ljudi videli nasmejanu i srećnu?

Hajde, nemoj da se plašiš jer život je samo jedan.
Ne dozvoli da ti prođe u sumnji i strahu.
Ljubav je dovoljan razlog za sve, jedan ali vredan.

Nemoj sad da odustajemo, da se plašimo i da se molimo.
Idemo tamo gde zlo nikad ne pobeđuje.
Hoću da živimo, da se ljubimo i da se volimo.


Igor Čobanović