Odlomak
Opet sam izašao ranije sa posla.
Prokleta Anja, ne mogu više ni da mislim o poslu jer stalno mislim o njoj.
Kakav sam ja baksuz.
Bog mi dade sve što je mogao da mi da i ja opet nezadovoljan.
Idem da se napijem, da viski izgura ovu konfuziju u mojoj glavi.
Nadam se da je kod Simketa prazno u lokalu, samo mi još treba neko da mi drobi za stolom o svojim problemima kad i mojih imam dovoljno za tri života.
-Zdravo Simke, daj mi jedan dupli sa ledom, i odmah se pripremi da sipaš sledeći. Usran je ovo dan dobri moj Simke, usran baš kao i ja u poslednje vreme.
-Pa, gde je zapelo prijatelju? Ajde glavu gore, znaš kako je meni otkad je Sofija pokupila decu i pobegla sa onim Grkom, mater mu.
-Znam. E, moj druže, bar da sam ja pobegao sa tim Grkom, svima bi bilo bolje.
-Hahahaha. E, volim taj tvoj smisao za humor. Prvo piće ja častim!
Nego, pričaj šta je to tako teško kod tebe?
-Ja! Ja sam težak. Imam sve što bi drugi da imaju, al sam proklet moj Simke, proklet sam kao ona avlija, znaš već koja.
-Ajde nemoj tako, nisi ti proklet, ti si prijatelju samo posvađan sa samim sobom. Eh, meni je to način života. Šta ja sve sebi kažem u ogledalu kada se ugledam, pa dobro je da uopšte i progovorim nešto sa samim sobom, kakve su to psovke i uvrede.
-Ne znam Simke, možda si i u pravu, ali ovo kod mene šteti svima, nisam samo ja žrtva svojih demona.
-Pričaj ako hoćeš, ionako imam vremena da slušam. Prokleta recesija, danima mi niko ne ulazi u lokal. Niko nema više ni za osnovno, za pivo bre jebote.
-Ma, šta da ti pričam kad ne znam ni sam šta mi je sve, a šta nije.
Vera misli da imam drugu, a zapravo ja imam drugog. Drugog sebe koji me jede, kida mi dušu iznutra kao najgori kancer.
-Prevario si je?
-Nisam. Ili da kažem nisam još jer kako sam se uvukao u sve ovo, nemam snage više da se oduprem samom sebi.
Sebe varam Simke moj, sebe.
Varam sebe kao da sam tuđi.
-Uf prijatelju, jebeno je to. Vidiš, ja Sofiju u životu nisam prevario, ni pomislio na drugu i kako mi se vratilo?
Odjebala me zbog nekog preplanulog Grka, ej decu mi odvela majku joj njenu poljubim!
-Znam sve, pričao si mi bar stotinu puta.
-Pa ti sad vidi, varao ili ne, odjebu te čas posla, čim naiđe neki umišljeni frajer. E, pusto žensko!
-Nemoj Simke, ne greši dušu. Ništa ni mi nismo bolji, čak smo i gori, samo ne vidimo to.
-Ma, sad najgori! Sad tek ima da budem đubre pa kad me ostave da znam zašto su me ostavile, a ne ovako.
-Budi ti to što jesi, dobar čovek Simče moj. Nisi ti stvoren za takve stvari. Zlo je nauka, nije to za tebe prostog čoveka koji čitav život živi po onim božijim zapovestima i moralnim kodeksima. Nisi, ja sam za to zlo kao stvoren. Samo molim Boga da se i on malo umeša u ovu moju priču, da me malo nakažnjava i uspori na ovom putu ka propasti.
Ako se on ne umeša, nema mi spasa.
Prokleta Anja, ne mogu više ni da mislim o poslu jer stalno mislim o njoj.
Kakav sam ja baksuz.
Bog mi dade sve što je mogao da mi da i ja opet nezadovoljan.
Idem da se napijem, da viski izgura ovu konfuziju u mojoj glavi.
Nadam se da je kod Simketa prazno u lokalu, samo mi još treba neko da mi drobi za stolom o svojim problemima kad i mojih imam dovoljno za tri života.
-Zdravo Simke, daj mi jedan dupli sa ledom, i odmah se pripremi da sipaš sledeći. Usran je ovo dan dobri moj Simke, usran baš kao i ja u poslednje vreme.
-Pa, gde je zapelo prijatelju? Ajde glavu gore, znaš kako je meni otkad je Sofija pokupila decu i pobegla sa onim Grkom, mater mu.
-Znam. E, moj druže, bar da sam ja pobegao sa tim Grkom, svima bi bilo bolje.
-Hahahaha. E, volim taj tvoj smisao za humor. Prvo piće ja častim!
Nego, pričaj šta je to tako teško kod tebe?
-Ja! Ja sam težak. Imam sve što bi drugi da imaju, al sam proklet moj Simke, proklet sam kao ona avlija, znaš već koja.
-Ajde nemoj tako, nisi ti proklet, ti si prijatelju samo posvađan sa samim sobom. Eh, meni je to način života. Šta ja sve sebi kažem u ogledalu kada se ugledam, pa dobro je da uopšte i progovorim nešto sa samim sobom, kakve su to psovke i uvrede.
-Ne znam Simke, možda si i u pravu, ali ovo kod mene šteti svima, nisam samo ja žrtva svojih demona.
-Pričaj ako hoćeš, ionako imam vremena da slušam. Prokleta recesija, danima mi niko ne ulazi u lokal. Niko nema više ni za osnovno, za pivo bre jebote.
-Ma, šta da ti pričam kad ne znam ni sam šta mi je sve, a šta nije.
Vera misli da imam drugu, a zapravo ja imam drugog. Drugog sebe koji me jede, kida mi dušu iznutra kao najgori kancer.
-Prevario si je?
-Nisam. Ili da kažem nisam još jer kako sam se uvukao u sve ovo, nemam snage više da se oduprem samom sebi.
Sebe varam Simke moj, sebe.
Varam sebe kao da sam tuđi.
-Uf prijatelju, jebeno je to. Vidiš, ja Sofiju u životu nisam prevario, ni pomislio na drugu i kako mi se vratilo?
Odjebala me zbog nekog preplanulog Grka, ej decu mi odvela majku joj njenu poljubim!
-Znam sve, pričao si mi bar stotinu puta.
-Pa ti sad vidi, varao ili ne, odjebu te čas posla, čim naiđe neki umišljeni frajer. E, pusto žensko!
-Nemoj Simke, ne greši dušu. Ništa ni mi nismo bolji, čak smo i gori, samo ne vidimo to.
-Ma, sad najgori! Sad tek ima da budem đubre pa kad me ostave da znam zašto su me ostavile, a ne ovako.
-Budi ti to što jesi, dobar čovek Simče moj. Nisi ti stvoren za takve stvari. Zlo je nauka, nije to za tebe prostog čoveka koji čitav život živi po onim božijim zapovestima i moralnim kodeksima. Nisi, ja sam za to zlo kao stvoren. Samo molim Boga da se i on malo umeša u ovu moju priču, da me malo nakažnjava i uspori na ovom putu ka propasti.
Ako se on ne umeša, nema mi spasa.
Коментари
Постави коментар